U fokusu - Srbija

Moguće uvođenje „švajcarske formule plus“ radi bržeg rasta penzija

Mali je, gostujući na Televiziji “Hepi“, najavio da će sutra imati sastanak sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o izmeni švajcarske formule za usklađivanje rasta penzija, odnosno o uvođenju „švajcarske formule plus“, kako bi penzije mogle da rastu brže i bolje prate rast zarada.

Ministar je rekao da će penzije biti usklađene u dva navrata – u oktobru ili novembru i u januaru, te da će biti uvećane između 18 i 20 procenata, uz napomenu da smo, vodeći odgovornu ekonomsku politiku, došli  do toga da je udeo penzija u BDP-u 9,2 odsto, sa željom da se uvede novo fiskalno pravilo.

Ukoliko imate udeo penzija ispod 10 odsto BDP-a, da imate pravo na vanredno usaglašavanje ili vanrednu indeksaciju penzija do 10 odsto. Ako su vam penzije između 10 i 10,5 odsto BDP-a, da ih usklađujete sa rastom prosečnih zarada. Između 10,5 i 11 odsto, da to bude švajcarska formula i iznad 11, odnosno kako ne bi udeo penzija u BDP-u prešao 11 procenata, da ih usklađujemo sa inflacijom. Želja nam je da rast penzija prati rast prosečne plate, rekao je Mali.

On je naveo da se ovakvim pristupom ostvaruje cilj da do kraja 2026. godine prosečna penzija bude između 450 i 500 evra i da imamo 1.000 evra prosečnu platu u Srbiji.

Mali je podsetio na to da sadašnja švajcarska formula predviđa usklađivanje rasta penzija 50 odsto sa inflacijom i 50 procenata sa rastom prosečne zarade, ocenivši da je to sjajna formula, ali u stabilnim uslovima, ne i kada je inflacija uvećana.

Ministar je naglasio da je rast prosečne zarade i dalje brži od inflacije i da je cilj da se zaštiti standard penzionera., pri čemu je, govoreći o najavljenom dvocifrenom povećanju minimalne zarade, rekao da nas tek očekuju razgovori sa poslodavcima i sindikatima, a da konačna odluka, koja se sprovodi od 1. januara, treba da bude doneta do 15. septembra.

Ponovo govorimo o dvocifrenom povećanju, koje je iznad nivoa inflacije. Nećemo sigurno ići ispod 13, 14 odsto. Istovremeno, želimo da rasteretimo poslodavce, posebno kada je reč o opterećenju na zarade. Sledeće godine bi trebalo da bude 60,2 odsto, a podsetiću na to da smo počeli pre dve, tri godine sa 63 odsto, rekao je on.

Mali je, kada je u pitanju povećanje plata u javnom sektoru,  najavio da će biti bar 10 ili 11 odsto, uz podsećanje na to da je prosečna zarada u Srbiji bila u martu 634 evra.

Sa povećanjem minimalne zarade, kao i povećanjem plata u javnom sektoru, do kraja sledeće godine prosečna plata će biti najmanje 710 evra. Dakle, idemo ka cilju da prosečna zarada do kraja 2026. godine bude 1.000 evra.

Ministar je istakao da se Srbija odgovorno nosi sa krizom, ali da građani treba da budu svesni da nije lako i da niko ne može do kraja da predvidi dešavanja, osvrnuvši se i na inflaciju, za koju kaže da je pretežno uvezena.

Prema njegovim rečima, kurs je možda i najvažniji faktor kada je u pitanju odbrana od visoke inflacije, pri čemu Narodna banka Srbije radi odličan posao čineći kurs stabilnim, jer je to važan faktor za privredu.

Govoreći o aktuelnoj krizi koja je izazvana dešavanjima u Ukrajini, Mali je napomenuo da je ona, pored inflacije, proizvela potrese na energetskom tržištu, kao i probleme u lancima snabdevanja.

Ponovo smo preuzeli teret krize na sebe. Zamrzli smo cene osnovnih životnih namirnica, odnosno brašna, šećera, mesa, mleka. Očekivali su se prazni rafovi, ali predsednik Republike je još u novembru prošle godine pričao da treba popuniti robne rezerve, pa smo kupili sve što je bilo potrebno, podsetio je ministar.

On je dodao da je u ovom trenutku nivo javnog duga 52,1 odsto, što je daleko od nivoa koji propisuje Mastriht, te da postoji prostor za dalju podršku, ukoliko bude neophodno.

Ministar je napomenuo i da je država pored zamrzavanja cena osnovnih životnih namirnica uspela da očuva cene gasa i struje, dodajući da će upumpavanje 500 miliona kubika našeg gasa u skladištima u Mađarskoj početi 1. jula, a da je cilj da se skladište Banatski dvor napuni do 270 miliona kubika gasa u srpskom delu.

Mali je objasnio da je do juče u skladištu bilo oko 202 miliona kubnih metara gasa i podsetio na to da ugovor sa Gaspromom Srbiji obezbeđuje oko 60 odsto potreba.

Na pitanje šta će biti sa EPS-om, Mali je naglasio da država nikada nije razmišljala o prodaji i da je cilj upravo suprotan – da se EPS ojača jer mora da bude pokretač razvoja cele ekonomije.